Hrvatskom saboru

nekim zastupnicima i klubovima zastupnika

Predsjedniku Republike Hrvatske

Vladi Republike Hrvatske

Ministarstvu za javne radove, obnovu i graditeljstvo

Gradskoj skupstini Grada Zagreba

Gradskom poglavarstvu grada Zagreba

i drugima

      Nakon  smrti  moje  majke,   nositeljice  stanarskog  prava   u   tzv.  privatnom neuseljivom  stanu   (trosobnom, oko 98 m2)   u  Zagrebu,   Vlaska  84 /  I. kat  desno,  izvorna vlasnica stana  (danas pokojna)  prenijela je,  1982. godine,  svojom voljom  stanarsko  pravo  na  mene  (kao clana obiteljskog kucanstva moje majke)   u skladu sa Zakonom o stambenim odnosima iz 1974. godine,  t.j. sklopila je sa mnom  ugovor o koristenju stana  na temelju kojega  sam  naknadno   sklopio  jos  i  ugovor sa SIZ-om stanovanja  (tzv. "ugovor sa nosiocem stanarskog prava",   u  kojem  je  navedeno  da sam  stekao stanarsko pravo  prethodnim  ugovorom  sa  vlasnicom,  itd.). 

      Dakle, nije bilo razloga da se Zakonom o najmu stanova, 1996. godine,  meni  ukine stanarsko  pravo,   buduci da  sam  ga  dobio  voljom  izvorne  vlasnice,   i  buduci  da  stanarsko pravo  nije  protivno  Ustavu RH  (koji to pravo uopce ne spominje);    ali o tome nije vodio racuna  ni zakonodavac (donoseci Zakon o najmu stanova),   ni kasnije Ustavni sud,  itd.    Umjesto da se,  bar u slucajevima poput mojega,  zakonom  iznimno  dopusti  otkup  stana  po  Zakonu o prodaji stanova na kojima postoji stanarsko pravo,  uz  trzisnu naknadu nominalnom vlasniku   (kao sto je bilo predlozeno i u Saboru),  meni se  je neopravdano  nastojalo to  otezati  i ostetiti me   (cak  i  ilegalnim  nacinima,  sto  treba  ispraviti,   ali  do  danas  nije ispravljeno.     Upisivanje  neistinitih  navoda  u  odluku Europskog suda za ljudska prava  od strane nekih osoba u tom sudu,  objavljivanje istih  na web-stranicama  Vlade,   otezavanje  objavljivanja  istine,  itd.,    moze  se shvatiti  kao  prevara, kleveta, i sl.,  ali  odustao bih  od  tih pretpostavki i okrivljavanja u  slucaju da mi se omoguci  kupnja  mog  stana na trosak drzave  i / ili  grada  Zagreba.  O  spomenutim  navodima  moze  se  citati  na  Internetu,   na slijedecim  adresama (URL): 

   https://soric-b.tripod.com/bssp/ 

   https://soric-b.tripod.com/prijava/   itd.). 

      Zato sam  prisiljen,  kao  i  ostali  diskriminirani stanari  i  udruge stanara   (u koje nisam  uclanjen!),   poduzimati   od 1996. godine do danas   sve sto mogu  radi obrane i ostvarenja mojih prava,  a  istovremeno  i  prava  drugih  stanara   (na pr.  pisanjem  u novinama, itd.),  a to  ne bih  morao,  kad bi se moj problem ispravno i posteno rijesio. 

      Jedno od mogucih rjesenja bilo bi to,  da drzava  ili grad Zagreb  isplati  danasnjoj nominalnoj vlasnici  iznos,  za  koji  je  ona  meni  prosle godine  (u studenom 2002.)  ponudila  kupnju (prvokup) stana.  Ona  mi je  tada  htjela  stan  prodati,  ali  za  cijenu blizu  trzisne cijene  (115.000 EUR),  a ja  nemam  ni izdaleka  toliko  novaca.    Pisao sam  tada  na  razne  adrese   (Saboru,  Vladi,  predsjedniku Republike,  Gradskoj skupstini grada Zagreba,  Poglavarstvu grada Zagreba,  i drugima)   ali nisam dobio nikakve novce.

      U novom nacrtu  "konacnog prijedloga zakona o izmjenama i dopunama Zakona o najmu stanova",  iz svibnja  2003.,  navodi se mogucnost  subvencije  od 175 EUR  po m2,  a  uz  to  i  mogucnost  da zasticenom najmoprimcu,   koji  kupuje  stan  u kojem stanuje,  na njegov zahtjev   jedinica lokalne samouprave  odobri,  osim  spomenute subvencije  Republike Hrvatske,  jos i dodatna bespovratna sredstva. 

      Ja bih  mozda  mogao  sakupiti  oko 15.000 EUR,  pa  kad  bi  mi  drzava  i jedinica lokalne samouprave odobrili ostatak   (do iznosa  na koji bi nominalna vlasnica pristala,  plus iznos za eventualne ostale troskove),  mogao bih  pitati  nominalnu  vlasnicu  stana  vrijedi li jos uvijek njena ponuda  (iako je  rok  te ponude zapravo vec prosao).  To bih ju  mogao  pitati  i u slucaju  kad bi mi se odobrio  i  nesto manji iznos od  onoga  koji je  ona  trazila    (naime,  neki  kazu  da  je  taj  iznos,   koji  je  zatrazila  nominalna vlasnica,  ipak  prevelik).  

      Meni se je  u studenom 2002.  mogao  i  trebao  omoguciti  otkup stana  na gore opisani nacin,   ne  cekajuci  izmjene  Zakona o najmu stanova  (ZNS),   a isto tako mi  se  i  danas  mogu  i  trebaju  odobriti  sredstva,   pomocu  kojih  bih  pokusao rijesiti  problem  na  isti  nacin !  

      Moj cilj  nije  ispravljati  sve  sto je lose,  neposteno  i  nepravedno u ovoj drzavi,  niti imam zelju svadjati se sa  nekim zastupnicima, clanovima Vlade, ministrima, nekim drugim duznosnicima, itd.,  ali  prisiljen  sam  stititi  svoja prava  i  braniti se  od  diskriminacije  i  pljacke  moje  posteno  i  zakonito  stecene  imovine  (t.j. stana, stanarskog prava)  u  vrijednosti  vecoj  od  sto  tisuca  eura,    dok  su  drugi  nositelji stanarskog prava,  pa  cak  i  korisnici stanova (iz cl. 48. ZNS),  zadrzali  tu  istu  svoju imovinu,  tako sto su dobili pravo jeftinog otkupa (za manje od desetine cijene)  svojih stanova,  i to  ne samo drustvenih i nacionaliziranih, nego i nekih  privatnih stanova (po cl. 48. Zakona o najmu stanova).  

      Zato  lijepo  molim,  da  se  to  isto  omoguci  i  meni  na gore opisani nacin,  t.j  da mi  se   (najbolje  odmah)    odobre  sredstva  drzave  i  jedinice  lokalne  samouprave   potrebna za kupnju  stana  t.j. za  naknadu  nominalnoj vlasnici.

      U Zagrebu,   17. VI. 2003.

Branko Soric, dr.med.

Vlaska 84 / I

10000 ZAGREB

branko.soric@zg.t-com.hr

                       Jos neke stranice:

             https://soric-b.tripod.com/bssp/

             https://soric-b.tripod.com/prijava/

Natrag na "ulaz":   https://soric-b.tripod.com/ulaz/ 

*********   *********   *********