Pov

           

ŽALOSNA  POVIJEST  STANOVANJA  JEDNE  OBITELJI

  

      Napomena:  Imena nisu navedena, a inicijali su izmišljeni.

        -------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

      Otac = Z ;     majka = M ;     njihov sin = A  

      supruga od A  iz 1. braka =X ;   sin od A i X  iz 1. braka = C 

      supruga od A  iz 2. braka =Y ;   sin od A i Y  iz 2. braka = B

         ----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

      Z     |--->   A                              |           A

      M                 |--->  C                 |               |---> B

                       X                              |           Y

---------------------------------------------------------------------------------------------------------------

      Nekoliko godina prije drugog svjetskog rata Z i M su živjeli u jednom gradu uz more i imali dvoje djece  t.j.: sina (A) i njegovog brata.  Nakon što je Z umro, majka (M) preselila je sa djecom u drugi grad. 

      Prije početka 2. svjetskog rata  M je uselila u stan (S1) sa sinom (A) i još nekoliko članova obitelji.

      Nakon što je A odrastao, u stanu (S1) stanovali su: M,  njen sin A sa suprugom X (iz prvog braka) i njihovim sinom C, te još par članova obitelji.

      Nakon razvoda tog prvog braka  X je sa sinom C preselila u drugi stan (S2).  Od tada je C imao prebivalište u tom stanu S2, gdje je i boravio jedan dio vremena (dva-tri dana svakog tjedna), ali su mu M i A dozvolili da privremeno, po četiri-pet dana u tjednu, boravi i u njihovom stanu S1.

      Nekoliko godina nakon razvoda prvog braka A se oženio sa Y te im se rodio sin B. Nakon toga u stanu S1 stanovali su:  M, njen sin A, njegova supruga Y, njihov sin B, i sestra (E) od pokojnog Z, a znatan dio vremena u stanu je boravio i C  (kao gost svog oca A i bake M).

      Oko 1980. godine saznalo se, da se C na neki nepoznati način neistinito prijavio kao da ima prebivalište u stanu S1 (gdje je privremeno boravio), u namjeri da protupravno  dobije neka prava u stanu S1 (pored prava u stanu S2) na štetu M, A, Y, B i E.  (Prijavio se možda nekoliko godina ranije, bez dopuštenja M, koja je bila nositeljica stanarskog prava).  (Napomena: E je bila jako naivna i pobožna osoba, koja nije shvaćala namjere C).

      Nije preostalo drugo nego zabraniti C daljnji boravak u stanu S1, jer je bilo nemoguće živjeti s takvim čovjekom, u kojega se nije moglo imati nikakvo povjerenje, a koji se i inače neispravno ponašao. Trebalo ga je tužiti sudu zbog gore opisane neistinite prijave, ali jedan odvjetnik je lažno prikazao stvari tako, kao da bi trebalo žaliti više C nego ostale, i imati mnogo obzira prema C, i slično, te je u tužbi neistinito napisao, da C "stanuje" u stanu S1, i da se traži samo njegovo "iseljenje".  (M i A  nisu u to vrijeme, oko 1980. god., ni znali što točno znači "stanovanje", "boravište", "prebivalište" , itd.). Taj odvjetnik je neispravno savjetovao M da kaže nešto neistinito na sudu (jer da bi to navodno bilo za nju korisno), ali ona ga nije poslušala, nego mu je oduzela punomoć.

      Nakon smrti M,  njen sin A postao je novi nositelj stanarskog prava, na taj način što je izvorna vlasnica stana sklopila sa A ugovor o korištenju stana (u skladu sa tada važećim Zakonom o stambenim odnosima). Ta vlasnica je željela prepustiti stan odnosno dati stanarsko pravo A, te je to i učinila.

      Po savjetu drugog (novog) advokata,  A  je skinuo vrata sa sobe koju si je protupravno pokušavao prisvojiti C u stanu S1  (naime, C se zaključavao u sobu, sprječavao je ulaz nositelju stanarskog prava, i radio druge loše stvari).  Na opisani i sličan način, nakon nekog vremena uspjelo je putem suda istjerati C iz stana.  Međutim, C je na sudu govorio neistinu, itd.

      Bilo je nemoguće nakon svega toga održavati bilo kakve kontakte sa C ili njegovo majkom X.   C nije pokušavao ispraviti svoja loša djela, nije se ispričao, pokajao, ni išta slično.  Nakon dvadesetak godina A  je poslao dolje navedeno pismo na adresu X za C.

          

PISMO  A-a  POSLANO  NA  ADRESU  X,  ZA  C

                      

                                                                                                          16. XI. 2002.

                       

      Sada je, čini mi se, otprilike 20 godina da ništa ne znam o tebi, i nisam nikada niti nastojao nešto saznati  niti sam ikada ikoga pitao. (Jasno, nema ni razloga da pitam, jer ti nisi ništa pokušao ispraviti, itd., itd.). Ne znam ni jesi li živ, ali sam pogledao u zadnji telefonski imenik, pa sam vidio da tamo piše, kao i prije, adresa tvoje mame: .........    -   Možda ovo pismo dođe do tebe.  

               

      Postoji jedna sasvim mala, samo teoretska mogućnost, da se ja donekle varam u svojim zaključcima o tebi,  naime, vrlo je vjerojatno da su tvoji postupci bili jednim dijelom prouzročeni i od nekoga drugoga, da te je netko nastojao obmanuti, da te je na nešto nagovarao itd.  Tu mogućnost sam uvijek uzimao u obzir, ali ne vidim nikakvu mogućnost da se to sazna i provjeri. Osim toga, to ne bi moglo objasniti sve ono što sam vidio prije 20 i više godina i što znam.  Dakle, kako je bilo kroz ovih 20 godina, tako će valjda ostati i nadalje, i ne vidim kako bi se to moglo promijeniti. Da si ti čak i pokušao nešto ispraviti, ne vidim kako bih ja mogao vjerovati da je to iskreno, istinito, itd. Na žalost, uopće ne mogu ni zamisliti, kako  i na temelju čega bih mogao promijeniti svoje mišljenje, čak kad bih pretpostavio da možda mislim pogrešno. (Kao što dobro znaš, nikakva krivica nije na meni).

                   

      Postoje ljudi koji su pošteni i iskreni, ali nikad se ne zna koji su to.  Čak i oni koji uvijek govore istinu i koji izgledaju najpošteniji, možda se samo pretvaraju, pa čovjek ni za njih ne zna kakvi su zapravo. A s druge strane, ako je netko samo jednom rekao ili napravio nešto neispravno, onda drugi ne mogu imati povjerenje u njega. 

      Kad ne postoji nikakav naročiti razlog da čovjek bude na oprezu prema nekome, samo u tom slučaju se može prema njemu biti dobar i pravedan. A biti pravedan znači pomagati drugome (ali samo onome, kome se može više-manje vjerovati, i tko bi na isti način pomogao drugima),  i to - u principu  - pomagati toliko, koliko je potrebno da oboje budu približno jednako zadovoljni.  Dakle, ja pomažem, ako mogu i koliko mogu, samo onome kome vjerujem, i kome je teže nego meni, a ako je njemu  bolje nego meni, onda bi on morao pomagati meni. 

                     

      Ja nemam razloga da mislim, da je tebi ikada bilo lošije nego meni, jer sam ja uvijek živio jako skromno i imao mnogo problema, i rješavao tuđe probleme za malu plaću, itd.; a kad bih čak i imao razloga za pretpostavku da je tebi lošije nego meni, ne bih to mogao provjeriti. Osim toga, ne znam na temelju čega bih tebe ubrojio među one, s kojima bih se ja uzajamno pomagao na gore spomenuti način.  Ali nisam ti nikada želio nikakvo zlo niti nesreću.  Meni  bi bilo najdraže da svi ljudi, kakvi god jesu, budu zadovoljni.

                   

      Kad bih ja, na pr.  imao mnogo novaca (a nemam, niti sam ikad  imao),  dao bih ipak  nešto i tebi - za svaki slučaj  (t.j. zbog one, gore spomenute, male, teoretske mogućnosti, itd.). Recimo, kad bi mi netko poklonio (što je u stvarnosti nemoguće, nego je to samo  "teoretska" pretpostavka!)  par stotina tisuća maraka (DEM),  to bih morao potrošiti za stan (koji mi nepravedno i protupravno otimaju ukidanjem stanarskog prava u nekim stanovima).  A kad bih imao,  na pr., milijun maraka ili eura, veliki dio bih razdijelio drugima, a u tom slučaju bih dao i tebi nešto (recimo 100.000)  bez obzira na nepovjerenje itd., jer ne bi bio veliki problem dati novce bilo kome, kad bi ih čovjek imao mnogo ili skoro previše. 

                  

      Palo mi je na pamet da ti napišem ovo pismo,  kad sam vidio prije nekoliko dana na televiziji (iako to nema veze s tobom) kako jedna majka namjerava biti zadnji dan uz svog sina, koji je osuđen na smrt u USA, jer, kaže, ipak ga je ona rodila. To ne znači da ona ima dobro mišljenje o njemu.  (Valjda ga ne bi osudili na smrt, da nije napravio nešto jako loše). Možda ipak nije ništa napravio njoj, nego nekome drugome (?)  Ali, kao što sam rekao,  to nema veze s tobom  (t.j. ja ne uspoređujem tebe sa njim), nego se radi o nečemu drugome:  Naime, neki ljudi bi možda pogrešno rekli da ti nisi napravio ništa strašno, ali ti si radio direktno protiv mene, iako tebi nije bilo lošije nego meni.  Nastojao si da tebi bude bolje nego meni, a na moj račun i protiv moje volje !   Dakle, to je upravo suprotno od onoga što sam gore objasnio da znači "biti  pravedan".  Ne vjerujem da tebi to nije jasno, jer sam uvjeren da si dovoljno inteligentan. Prema tome, jasno ti je da ja nisam ničemu kriv. (Neću sad ulaziti u detalje, jer bi bilo predugačko. Niti inače, koliko ja znam, nikada u životu nisam ja bio kriv, nego su uvijek drugi bili krivi).

      Po mojem mišljenju,  vjerojatnost da se varam u onome što mislim (odnosno što znam) je skoro jednaka nuli  -  iznosi valjda manje od  0,000 000 001 (t.j. manje od jedan naprama milijardu). 

              

      Ako misliš  da je potrebno,  možeš mi pisati, ali ne vidim mogućnosti da se nešto promijeni, niti ću ti moći vjerovati. Uostalom, da si imao što reći, objasniti, ili da si želio nešto pošteno priznati ili ispraviti, ti bi mi već puno ranije pisao kroz ovih zadnjih 20 godina, a  nije ispravno  i  nema razloga da ja pišem tebi.  Ali, kad sam već ovo napisao, ja bih ipak trebao znati samo to, jesi li dobio ovo pismo. 

                

      Pozdrav

      Tata

------------------------

         

      Napomena  (30. III. 2010.):

      Odgovor na gornje pismo nije stigao.  To

      ponovno potvrđuje da se, na žalost, A nije

      prevario u svom zaključivanju o sinu C.