Stanari  u  tzv. privatnim  neuseljivim  stanovima  vec  su  ranije  reagirali   na  nepravedno,  sasvim  neprihvatljivo  i,  po nasem misljenju,  sasvim  neodgovorno  stajaliste  saborske  zastupnice  Ljubice Lalic,  sto ga je iznijela  u  ime kluba HSS-a (!),   a koje je bilo ukratko  objavljeno u  novinama.   Naknadno smo dobili  kopiju  ocitovanja  gdje Lalic  od  31. VII. 2002.,  na  koje  moramo  ponovno  i  opsirnije  reagirati.

 

UVOD 

 

      Nakon raspada SFRJ, nova vlast u Republici Hrvatskoj proglasila je da ce ispravljati stare nepravde  ne  cineci  nove,  da ce  vrsiti  privatizaciju  i vracati  oduzetu  imovinu.    Privatiza-cija  drustvenih stanova  izvrsena je tako,   sto  su  1991. godine  nositelji  stanarskog prava  dobili  pravo  jeftinog otkupa tih stanova.   Povrat  oduzete  imovine je odgodjen,  o njemu se je  godinama  razmisljalo  i  raspravljalo,  a  cini se  da se cekalo  i  necije misljenje ili upute.  To misljenje  (ali razlicito od ocekivanog!)  doista se i  pojavilo 1996. godine,  kada je  Parlamen-tarna skupstina Vijeca Europe donijela  Rezoluciju 1096   (27. VI. 1996.),  prema kojoj se izvornim vlasnicima treba vratiti imovina,  ali  samo  pod uvjetom  da se time  ne  krse  prava  novih vlasnika  ni  stanara.    To  stajaliste  Vijeca Europe o  pravima  stanara  bilo je  vise-manje  presuceno,  zatajeno,  sakriveno  od  nase  javnosti   (kako bi se mogla izvrsiti obmana i  otimanje  imovine  stanara u tzv. privatnim neuseljivim stanovima),  ali se ipak  jednim dijelom i  postivalo  utoliko sto  nisu  vraceni  nacionalizirani stanovi, na kojima su stanari stekli stanarsko pravo,  pa  su  ti  stanari,   vec  nakon  nekoliko  mjeseci,   dobili  pravo  jeftinog  otkupa  stana    (Zakonom o  naknadi za  imovinu  oduzetu  za  vrijeme jugoslavenske komunisticke vladavine, cl. 22.,   Narodne novine br. 92  od  30. X. 1996.).

 

      Spomeuta  obmana  hrvatske javnosti,  koja je uporno  provodjena  kroz  vise  godina,  sastoji se  uglavnom  u  slijedecemu:     lazno  prikazati  i  na  sva  usta  tvrditi,    da  tzv.  privatni  neuseljivi  stanovi  toboze  nisu  oduzeta  imovina,   jer su   nominalni  vlasnici   upisani  u  zemljisnim  knjigama.     Drugim  rijecima,   u  javnosti  -   kod  laika,  ali  i  kod  pravnika   -   nastojalo se stvoriti uvjerenje,  da su  zemljisne knjige  iznad  zakona(!),   da su te knjige,  uvijek  i  bez ikakve iznimke,  dokaz  potpunog  vlasnistva,   t.j. da osoba,  koja je upisana u  te  knjige,  samim  tim  toboze  mora  imati  i  sva  vlasnicka  prava   pa  prema  tome  i  neumanjenu  imovinu   (t.j.  punu  ekonomsku  vrijednost  stana). 

 

      Istina je suprotna:    Po zakonskim odredbama   (iz vremena SFRJ,  a  i  danasnjim),  zemljisne  knjige  bile bi  dokaz  vlasnistva,  ali  samo  onda,   kada  te odredbe  ne  bi  bile derogirane  drugim  zakonskim odredbama,  t.j  Zakonom o stambenim odnosima (i dr.),  kojima  su  ti  nominalni  vlasnici   (prakticki  isto  kao i  bivsi  vlasnici  nacionaliziranih stanova)  zauvijek  izgubili  glavna  i  najvrjednija  vlasnicka prava i  imovinsku vrijednost  vecu od  devet desetina  trzisne  vrijednosti  useljivog  stana.  Ta  prava  i  ta  vrijednost  po zakonu  su  zauvijek  postali  imovinom  nositelja stanarskog prava i njegovih pravnih sljednika. To je vrijedilo i  bilo  na snazi  jos  i  1996. god.,  tako da je  ukidanje  stanarskog  prava   -   t.j.  krsenje  prava  tih  stanara  radi    restitucije  in  integrum    te  oduzete  imovine   -  bilo  sasvim  nepravedno  i  protivno  spomenutoj  Rezoluciji 1096. 

 

NEODGOVORNA  STAJALISTA  ZASTUPNICE  LALIC  I  HSS-a   TE  NASE  PRIMJEDBE

 

         Zastupnica  Ljubica Lalic napisala je,  u  pismu  upucenom  31. VII. 2002.  Predsjedniku   Hrvatskog  sabora,   da  je  u  raspravi  o  prijedlogu  Zakona o izmjenama i dopunama  Zakona o  naknadi za oduzetu imovinu  izjavila   u  ime  Kluba  zastupnika  HSS-a   slijedece:    »Znacajno mjesto u novom Zakonu mora zauzeti mjesto rjesavanja pitanja  povrata  oduzetih  stanova.  Sada su  od  povrata  izuzeti  stanovi  na kojima postoji  stanarsko pravo i na kojima je zasnovan odnos  zasticenog najma...«.    Takodjer pise, da je govorila o  dvije kategorije stanara:

   (1)  "o stanarima koji  zive u  oduzetim  stanovima i stekli su  stanarsko pravo",  i 

   (2)  "o stanarima koji  zive u stanovima koji su jos uvijek u vlasnistvu fizickih osoba,  ali  je na njima  zasnovan odnos zasticenog najma, a stanari imaju status zasticenog  najmoprimca, te vlasnici stanova te stanove ne mogu koristiti niti njima raspolagati".

PRIMJEDBA 1. :  Zastupnica Lalic govori o  oduzetim  stanovima  koji su  izuzeti od  povrata,  te  spominje  (1)  stanove na kojima su stanari  "stekli  stanarsko pravo" i  (2)  stanove na kojima je  "zasnovan odnos zasticenog najma"   -    kao  da   toboze  ti  tzv. "zasticeni najmoprimci"  (pod 2)  nisu  takodjer  imali  stanarsko pravo (!)  kao  i  ostali  nositelji  tog  prava  u  nacionaliziranim  i  konfisciranim stanovima!     Gdja Lalic u  gore  citiranim  recenicama  kaze i  priznaje  ono  sto je svakome jasno, t.j. da su  od  povrata  izuzete  dvije kategorije stanova koji su bili  oduzeti  (jer ono sto nije oduzeto ne treba ni vracati!),  a to su  (1) nacionalizirani i konfiscirani stanovi  i  (2)  stanovi u kojima je ukinuto stanarsko pravo  (koje je bilo zauvijek nasljedivo)   te  je  zamijenjeno  mnogo  manjim,    manje  vrijednim,  privremenim  "zasticenim najmoprimstvom"  (koje ce  buduci, novi clanovi obitelji odnosno  kucanstva  sasvim  izgubiti !).     Medjutim,  nakon  sto  izricito  trazi  "povrat  oduzetih  stanova"  koji su  "izuzeti  od  povrata",   a  medju  koje,  ocito,  spadaju  gore spomenuti stanovi  [pod (1) i (2)],   kasnije  ce  tvrditi  suprotno   t.j. da  se  u  drugom  slucaju  toboze  "ne  radi  o  oduzetom stanu" !!! -  (Vidi nize !)

 

O prvoj kategoriji gdja Lalic misli,  da je  "pravedno vlasnistvo vratiti onome kome je ono  oduzeto  zloupotrebom politicke moci",  jer je  "vlasnistvo Ustavom zasticeno, za razliku  od stanarskog prava koje nije ustavno pravo niti ga Ustav stiti".

PRIMJEDBA 2. :   Gdja Lalic ne pravi razliku izmedju  protuzakonite  zloupotrebe politicke moci i  nepravednog zakonodavstva.  Takodjer  ne pravi razliku izmedju  izvornih vlasnika  s jedne strane,  i,  s druge strane,  prekupaca  neuseljivih  stanova  koji su,  u zelji za profitom,  ostetili  te  izvorne  vlasnike  (iskoristivsi  nisku  cijenu  tih  neuseljivih stanova),  a isto tako zele ostetiti  i  nositelje stanarskog prava u tim stanovima (ukidanjem tog prava radi izbacivanja stanara).  Osim toga, nisu bili  nepravedni  samo  stambeni  zakoni  iz vremena  SFRJ   (kojima su stanovi oduzeti od izvornih vlasnika,  bilo nacionalizacijom,  konfiskacijom,  ili dodjelom stanarskog prava protiv volje vlasnika),  nego su nepravedni i zakoni Republike Hrvatske koja, kao pravna sljednica SFRJ,  prema Rezoluciji 1096  Parlamentarne skupstine Vijeca europe,  nije  smjela  ukidati  steceno  stanarsko  pravo    (koje su stanari stekli u dobroj vjeri,  zakonito  i posteno)   vec je  morala  i  mora  dati  pravednu  naknadu  izvornim  vlasnicima.   Stanarsko pravo  je  bilo  cak  i  ustavno  pravo  za vrijeme SFRJ,   pa  to  jednako  obvezuje  i  Republiku  Hrvatsku   kao  pravnu  sljednicu  SFRJ.

 

O drugoj kategoriji stanova odnosno stanara  gdja Lalic kaze, da su  "od povrata  izuzeti  stanovi na kojima je zasnovan odnos  zasticenog najma  jer se u ovom slucaju  ne radi o  oduzetom  stanu  nego o stanu u privatnom vlasnistvu u koji je  zloporabom politicke moci  smjesten  netko treci..." 

PRIMJEDBA 3. :  Nije istina  da se  "ne radi o oduzetom stanu".  Vlasnik stana  na  kojemu je stanar dobio  zauvijek nasljedivo  pravo  uporabe  itd.  (t.j. stanarsko pravo)  samo je  nominalni  vlasnik,  jer je  zauvijek  izgubio glavna i najvrjednija vlasnicka prava, a pravi vlasnik moze biti samo  onaj  tko  ima  sva  vlasnicka  prava.   Taj  nominalni  vlasnik  je  zakonom,  u  SFRJ,   zauvijek  izgubio  imovinu   t.j. ekonomsku  vrijednost  stanarskog  prava,   vecu  od  devet  desetina  trzisne vrijednosti useljivog stana,  a ta se imovina,  po spomenutoj Rezoluciji 1096,  ne  moze  restituirati in integrum,  vec  izvorni  vlasnik  mora  dobiti  pravednu  naknadu od drzave.   Naprotiv,  istina koju  gdja Lalic  presucuje,  jest  to,   da  za  vrijeme  SFRJ  uopce  nisu  bili  oduzeti   neki  drugi   privatni   stanovi,  koje  su  vlasnici  kasnije  bili  prisiljeni  jeftino  prodati  stanarima  po  clanku  48. Zakona o najmu stanova (iz 1996. god.),  a to je  odobrio i  Ustavni sud RH  kao izraz socijalne pravde;  naime, ti  (pravi, a  ne samo  nominalni !)  vlasnici  dobili  su  neku vrstu  djelomicne  naknade  time sto  su  i  sami  jeftino  otkupili  drugi  stan.   Tu  istu  socijalnu  pravdu  gdja Lalic  zeli  nama  uskratiti,   ona  trazi  za  nas  socijalnu  nepravdu !!!

     Sto zeli reci gdja Lalic,  kada kaze da je  "zloporabom politicke moci smjesten netko treci"  u tzv. privatne neuseljive stanove?    U tim su stanovima stanarsko pravo  po zakonu  dobili  stanari,  koji su se tamo zatekli jos od vremena drugog svjetskog rata,  koji  nisu imali nikakvog udjela  u  toj  politickoj  moci,   i  kojima je bilo  zbog toga  onemoguceno  stjecanje  stanarskog prava  u  drustvenom  stanu.    Naprotiv,  oni  koji su bili  privilegirani  i  imali  politicku moc,  dobili su i otkupili drustvene stanove.   Takve  stanove  otkupili  su   i  mnogi  nominalni  vlasnici  neuseljivih  stanova,  kao i  politicari  iz raznih stranaka,  medju njima i HSS-a.    Ti  privilegirani  politicki  mocnici  dobivali su  stanarska prava  ne  samo  za  vrijeme  SFRJ  nego  i  kasnije  u  Republici Hrvatskoj,   te  su  sve  do 1996. godine  otkupili  ne  samo  drustvene  nego  i  konfiscirane  stanove  itd.!!!    Tek  nakon  toga  uskraceno  je  to  isto  pravo  otkupa  drugim,   postenim,  neprivilegiranim  stanarima,   te  im  je,  sto vise,   ukinuto  i  samo  stanarsko pravo,  koje su  stekli  posteno  i  zakonito!

 

Gdja Lalic kaze za takvog  opljackanog  "zasticenog najmoprimca",   da  je  "Zakonom  zasticen  kao  da se  nalazi  u  vlastitom stanu". 

PRIMJEDBA 4. :   Covjek se moze samo  zgrazati  nad  takvim  izjavama,  koje  je  gdja  Lalic  dala  u ime  kluba zastupnika HSS-a!!!    Ona  tvrdi  upravo  suprotno  od  istine,   a  istina  je slijedeca:   Nije  stanar  danas  zasticen,   nego je   prije  bio   ne  samo  zasticen   vec  je  prakticki  bio  i  vlasnik stana (!),  a  danas  je  ugrozen.   Nije  on  nista dobio  niti je  postao "zasticen"  tek  u Republici Hrvatskoj,   nego  je  izgubio  ono  sto je  imao  ranije,   sto  mu  je   zauvijek  pripadalo.  Za vrijeme SFRJ imao je stanarsko pravo,  koje je mu vrijedilo isto  "kao da se nalazi u vlastitom stanu",   a  na temelju  tog  prava  drugi  su  stanari zaista  postali  pravi, potpuni vlasnici svojih stanova,  jeftinim otkupom   -   i  to  ne za vrijeme SFRJ,  nego u RH !    Naprotiv,  nama  stanarima  u  tzv. privatnim  neuseljivim stanovima   oduzeta  je  ta  imovina   (vrijedna preko 90 %  trzisne cijene useljivog stana),   sto vise  i  navodna  "zastita" je  slaba  i  samo  privremena.   Nas  opljackane  zrtve,  gdja Lalic  i  HSS  nastoje  prikazati   kao  da  smo   toboze  privilegirani,   a  da  su  nekakve  zrtve  nominalni  vlasnici,   medju  kojima  gotovo  ni  nema  izvornih  vlasnika,   a  mnogi  od njih  su  jeftino   (za manje od 10% cijene)   kupili  te  neuseljive  stanove  radi  neopravdanog  profita.

 

Nadalje, gdja Lalic kaze:   "Zasticena najamnina je simbolicna, a zasticeni najmoprimac nema obvezu odrzavanja objekta sto vlasnik inace ima". 

PRIMJEDBA 5. :   Opet sasvim krivo!!!   Stanarsko pravo je bilo  gotovo  jednako  vlasnistvu,  jer  je  stanar zauvijek  imao  glavna  vlasnicka  prava  i  ekonomsku  (t.j imovinsku)  vrijednost  stana,  pa je zato  -  za vrijeme SFRJ  i  kasnije u RH  sve do 1996. godine  -  placao  samo  simbolicnu  stanarinu.   Osim toga,  stanari  su uglavnom  odrzavali  stan  i  zgradu ,  a  ne  nominalni vlasnici.    Zasticena  najamnina  je  znatno  veca  od  te  stanarine,   i  uglavnom  je  predvidjena  upravo  za  odrzavanje  objekta.    Jasno je  da  nominalnom  vlasniku,  nakon  podmirenja  tog troska  (tzv. zajednicke pricuve zgrade),  ne preostaje gotovo nista,  ali  to  je  i  normalno,  buduci da  on  nije  ni  bio  pravi  vlasnik,  jer je ta  imovina  bila  oduzeta  jos  izvornom  vlasniku.   Jasno je, dakle,  da ni  pravni  sljednik  tog  izvornog  vlasnika   ne  moze imati  nekakvu  vecu  imovinu.   Medjutim,  za  tu  oduzetu imovinu  izvorni  vlasnik  (ili njegov sljednik)  treba dobiti pravednu, trzisnu  naknadu.

 

Gdja Lalic dalje kaze:  "U slucaju zasticenih najmoprimaca situacija je jos jasnija: zive u  stanovima koji su i danas u vlasnistvu fizickih osoba.  Kako su ti stanovi  uglavnom u  privatnim kucama, vlasnici kuca i po Ustavu, Zakonu i po odlukama predstavnickih tijela jedinica lokalne samouprave duzni su ih odrzavati.  Dakle, vlasnici stambenih objekata  imaju ih obvezu odrzavati, a zasticeni najmoprimac placa im zasticenu najamnmu koja se  krece izmedu 100,00 i 200,00 kn mjesecno. Vlasnici ne mogu koristiti stanove na kojima je zasnovan odnos zasticenog najma, a u praksi s njima ne mogu niti raspolagati jer teret zasticenog najma prelazi na novog vlasnika".

PRIMJEDBA 6. :   Gdja Lalic presucuje, da su ti stanovi  oduzeti  samom dodjelom stanarskog prava  -   t.j. time su,  neopravdano ali  zakonito,  od izvornog vlasnika  zauvijek  oduzeta  glavna ovastenja od kojih se sastoji vlasnistvo,  oduzeta mu je imovina   -   te su ti stanovi  bili  i  ostali  samo  u  nominalnom  vlasnistvu.   Dakle,  jasno  je  da  ti  nominalni  vlasnici  ne mogu te  stanove  korisititi  itd.     Mnogi  od  tih  stanova  su  u  nacionaliziranim  zgradama  koje  odrzavaju  stanari  koji su otkupili  nacionalizirane  stanove  u  istoj  zgradi.    O  odrzavanju  i "zasticenoj najamnini"  vidi  takodjer gore  PRIMJEDBU 5.!

 

Gdja Lalic kaze:   "Kako u ovom slucaju vlasnistvo nikada nije bilo oduzeto, ali je de facto  ograniceno i to bez trzisne naknade, misljenja sam da se treba vratiti vlasnicima".

PRIMJEDBA 7. :    Nije  istina  da  vlasnistvo  "nije bilo oduzeto",  te da je  samo  "de facto ograniceno"!    (Uostalom,  zar  bi  bila  potrebna  izmjena  zakona  da se "vrati"  nesto  sto  "nije bilo oduzeto" zakonom?!)     Vlasnistvo je  u  principu  nedjeljivo,   a  buduci  da  su  zauvijek  oduzeta  glavna  i  najvrjednija  vlasnicka  ovlastenja   (od  kojih se sastoji vlasnistvo)  -   i  to  zakonima,  dakle  de iure   a  ne  samo  "de facto"    -    time je  zauvijek  oduzeto  i  vlasnistvo   (odnosno, u najmanju ruku,  zauvijek je  oduzet  najvrjedniji  dio tog  vlasnistva,  pa se to moze nazvati i podijeljenim vlasnistvom),   te  je  oduzeta  i  imovina,   vrijedna  preko  90%  trzisne cijene  useljivog  stana,   koja je  zauvijek  pripala  stanaru.    Po  spomenutoj  Rezoluciji 1096,   ta  oduzeta  imovina   ne  vraca  se  u  naturi,   kako  se  ne  bi  krsila  prava stanara,  nego se  izvornom  vlasniku  daje "pravedna  materijalna  naknada".

 

Gdja Lalic  "velikodusno" dalje kaze:   "Dakako da se  ne zalazemo za  izbacivanje stanara  na ulicu,  ali smatramo da se njihov problem moze, pa skoro i mora, rjesavati kroz  drzavno  poticanu stanogradnju,  a stanove  vratiti  njihovim vlasnicima. Vlasnici tih stanova su  zrtve  politicke moci  i ne vidimo razloga za uskracivanje  povrata imovine". (......)  "Dakako da se postavlja pitanje: sto uciniti sa  stanarima  i  zasticenim najmoprimcima?  Protiv toga sam da ih se  izbaci na ulicu.  Smatram da im je moguce osigurati   stanove  izgradjene  sredstvima  dobivenim od prodaje 200.000 stanova u Republici Hrvatskoj. Ne vidim razloga da im se ne bi mogao osigurati  otkup tih stanova  po uvjetima po kojima su stanove otkupili i ostali nositelji stanarskog prava.

PRIMJEDBA 8. :  Gdja Lalic hoce  izmisljati  nekakva  svoja  "rjesenja",   protivna  Rezoluciji 1096  Parlamentane skupstine Vijeca Europe !!!  -   Stanari  su  zrtve sramotne  zlouporabe  politicke  moci  u  Republici Hrvatskoj !!!   -    Gore  je  objasnjeno  da  se  stanovi  ne  mogu vratiti   cak  ni  izvornim  vlasnicima,  a  pogotovo  ne  danasnjim  nominalnim  vlasnicima.   Ne samo da  ne smije biti  "izbacivanja na ulicu",  nego se  stanarima  mora  vratiti  neumanjeno  i  zauvijek  nasljedivo   stanarsko  pravo,   koje  je  oduzeto  protivno  Rezoluciji  1096.  -   Sredstva,  sto ih spominje,  trebaju se upotrijebiti za naknadu izvornim  vlasnicima.

 

Gdja Lalic misli da bi se  "takvim nacinom rijesila  nepravda nanesena bivsim vlasnicima,  sadasnjim vlasnicima, a stanari  sa stanarskim pravom  u oduzetim stanovima  i  zasticeni  najmoprimci  bili bi  izjednaceni sa svim drugim nositeljima stanarskog prava" .

PRIMJEDBA 9. :  Nije istina da bi  ti stanari odnosno "zasticeni najmoprimci" bili izjednaceni  sa svim drugim nositeljima stanarskog prava !!!   Jer,  drugi nositelji tog prava  otkupili su  onaj stan u kojem stanuju,  nisu diskriminirani,  ostali su u svom stanu,  nije  im umanjeno pravo na  dom,   nitko  ih  nije  protjerao  iz njihovog doma  kao sto  bi  gdja Lalic  i  HSS   htjeli  prognati  nas,   nije  im  podvaljen nekakav  drugi,   losiji,  manje  vrijedan,   zamjenski  "Cacicev" stan,   cime  se nastoji  stanaru   oteti   imovina   vrijedna  vise  desetaka  tisuca EUR-a !!!  

      Cak kad bi neki stanar pristao na iseljenje iz svog doma,  nitko  nema  pravo odredjivati mu boraviste,  pa prema tome ni prebivaliste.  (Vidi Ustav RH, cl.32.)   Dakle, njemu bi se morala dati   ne samo  puna  trzisna  naknada  radi  kupnje jednakog  stana  po  vlastitom  izboru,   nego  najmanje  dvostruki  taj  iznos,  zbog  maltretiranja  i  diskriminacije,  koja  je  po Ustavu  nedopustiva  bez  ikakve  iznimke.

 

ZAKLJUCAK:  

      Monstruozni  prijedlozi  zastupnice  Lalic  i  HSS-a  o  namjernom  pljackanju, diskriminaciji  i  protjerivanju  stanara  iz  njihovih  domova,   te  o  njihovoj getoizaciji  t.j.  prisilnom  naseljavanju  u  nekakve  za  njih  izgradjene  losije  i  jeftinije  stanove,  vise su  nego  sramotni  te su  protivni Ustavu,  medjunarodnim konvencijama o  zastiti ljudskih prava  i  Rezoluciji 1096 Parlamentarne skupstine Vijeca Europe.    Ne  vidimo  nikakvog  razloga  ni  opravdanja  na  temelju  kojega  bismo  mogli  imati  dobro  ili  bar pozitivno  misljenje   bilo o  zastupnici  Ljubici Lalic  bilo  o  cijelom  HSS-u.       Situacija   u  koju  smo  dovedeni   je  tragicna,   a  jos  je  tragicnije  to,   da  nas  se  u  toj  situaciji  jos  i  napada  i  vrijedja.

 

U Zagrebu,  19. IX.  2002.

U ime mnogih clanova udrugâ stanara i stanara izvan udruga:

 

Cvijeta Kovac,  Zagreb,  Ilica 17 

Dr. Branko Soric,  Zagreb,  Vlaska 84

 

Putem telefona su izrazili svoju suglasnost sa gornjim tekstom:

Dipl. iur.  Neira Stojanac,  Split,  Istarska 24   -   iz  Saveza stanara Dalmacije, Split

Zorana Vrbicic,  Istarska 4,  Sibenik    -    iz  Udruge stanara Sibenik

Darko Jericevic,  Liburnska obala 7,  Zadar    -    iz  Udruge stanara Zadar

 

Jos neke web-adrese ("klikni" ovdje):

https://soric-b.tripod.com/hho/

https://soric-b.tripod.com/bs/

https://soric-b.tripod.com/  

 

Natrag na "Ulaz":

https://soric-b.tripod.com/ulaz/